"Знам да ипак мислиш,
да сам крива ја за све и да моја срећа твоју узела је,
како због мене немаш,све сто имам ја,
и како је тужна само твоја судбина.
А не знаш да нисам ни ја сретна с њим,
и како се свако јутро сјетна пробудим,
па ми дође да те још једном питам,
има ли наде за нас..
А,чини ми се да би и ја дао пола живота свог,
да сам опет душо,само дио срца твог,
нема дана када на те не помислим,
како да се онда и ја стим помирим..!"